|
 Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog
ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji
se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina
plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i
raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.
Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i
citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta
zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo
zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od
tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova,
industrijske aktivnosti i saobracaj.
Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO),
sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji.
Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum,
mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski
spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa.
Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva.
Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je
toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi
globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom
od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od
ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi
39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u
zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva.
Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i
jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona
krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim
gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih
gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad
koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja
fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u
atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci
razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se
preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i
NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i
promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise)
gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije
odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje
pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na
povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi
takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske
ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu
koncentraciju metala.
 Efekat staklene baste
Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u
pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je prirodni fenomen -
rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja
apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih
gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u
kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja
(dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom
zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to
normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna koncentracija
CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za znacajne
kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori,
ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene
promene izazvane njegovim dejstvom.
Protokol iz Kjota
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je
Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji
je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre
svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta
temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.
Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine
moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za
pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.
Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno obavezujuci tek
kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije
ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.
SAD i Australija su, mecutim, istupile iz Protokola, Kambera uz
obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije
biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak
radnih mesta, sto ce, prema misljenju premijera Dzona Hauarda,
znatno ugroziti industriju zemlje. Interesantno je, medjutim, da,
prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata poveca
nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.
SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje su obrazlozile
cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo stetu
nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao domaci
plan zastite zivotne sredine.
Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije,
ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka,
Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno
Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su
ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi
Rumunija i Slovacka.
Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se
zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljucio i Japan,
jedan od velikih svetskih zagadjivaca.
Trend globalnog zagrevanja
Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS)
nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati
toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto
bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom
pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon
zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog
2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira
da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti
od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi
takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i
artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja,
destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije
zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno
unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.
Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti
udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u
atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na
globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina!
Korisni linkovi:
UNEP
http://www.unep.org
Kyoto Protocol
http://unfccc.int
United Nations Framework Convention on Climate Change
http://www.unfccc.de
GHG
Protocol Initiative
http://www.ghgprotocol.org
Pew Center on Climate Change
http://www.pewclimate.org
The International Emissions Trading Association
http://www.ieta.org |
