|
 Reciklaža
je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno
korišćenje.
Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih
proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.
Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama
otpadaka.
Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su
odvojeno sakupljene.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a
da se ne baci.
Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je
zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.
Izvor:
Vikipedija -
http://sr.wikipedia.org/wiki/Recikliranje
Šta
sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum,
gvožđe, plastika, keramika
Papir
Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz
pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike
i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.
Da bi se što manje
štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti
hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na
recikliranje.
Preradom starog papira, utroši se 60% manje
energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog
materijala (drveta).
Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.
Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog
papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata)
električne energije i 32.000 litara vode.
Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih
kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.
Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a
samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način
zavise.
Staklo
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu
kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala.
Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri
proizvodnji.
Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još
nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom
procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta
velika količina štetnih gasova.
Ukoliko bismo reciklirali
staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se
vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i
potrošnju energije.
Reciklažom jedne flaše, uštedi se
dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da
svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim
podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku,
zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo.
Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno
reciklirati.
Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne
ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu
reciklirati ili ponovo iskoristiti.
Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni,
frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za
napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno,
dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre
polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava
čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši
prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi
koja se na taj način zagađuje.
Pri topljenju rude troši se
velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se
oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal
koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu
aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i
potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije.
Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu
se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i
fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili
se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno
nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati.
Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000
frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih
aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje
konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice
od krema.
Plastika
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je
vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje
raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina.
Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan
deo istorije naše Planete nestaje.
Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve
nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom
jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno
zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno
uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo
zagađivanje vazduha.
Zato je najbolje rešenje u preventivnim
merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične
ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile
posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva
plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je
potrebno sakupljati i reciklirati.
Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike, O.Š. "Miloš
Crnjanski" -
http://www.ekoserb.sr.gov.yu/projekti/deca/reciklaza.php |
