Odrzivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se
prirodno bogatstvo nase planete sacuvalo i za buduce narastaje. Moze se reci da odrzivi razor predstavlja generalno usmerenje,
teznju da se stvori bolji svet, balansirajuci socijalne, ekonomske
i faktore zastite zivotne sredine.
Pre nesto vise od deset godina, Svetska komisija za zivotnu
sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development),
poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision)
objavila je izvestaj pod nazivom „Nasa zajednicka buducnost (Our
Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nasu
planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir
mogucnosti regeneracije planete Zemlje.
Ova komisija, kojom je predsedavao Kanadjanin Jim McNeill,
definisala je odrzivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju
potrebe sadasnjosti, bez uskracivanja mogucnosti buducim
generacijma da zadovolje svoje potrebe.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Zaneiru 1992.
godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od
rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za
odrzivo upravljanje zemljisnim, vodenim i sumskim resursima u 21.
veku.
Samit o Zemlji - Rio de Zaneiro 1992
Konferencija Ujedinjenih nacija o zastiti zivotne sredine i
razvoju (UNCED), odrzana juna 1992 godine u Rio de Zaneiru
(Brazil) bila je najveca od svih ikad odrzanih konferencija
Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvanicnih
predstavnika iz oko 150 zemalja, ukljucujuci i 116 nacionalnih
politickih lidera. Paralelno desavanje - konferencija namenjena
nevladinim organizacijama, privukla je jos vise ucesnika.
Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika „sedme sile“.
Medjutim, kao sto je i bilo ocekivano, ucesnicima samita nije
poslo za rukom da dodju do resenja i saglasnosti po mnogim
pitanjima. Naime, bilo je tesko postici saglasnost izmedju zemalja
o pitanjima gde su se na udaru nasli razliciti ekonomski interesi
ili duboko uvrezene vrednosti. Zemaljski samit 1992. godine uspeo
je utoliko sto je po prvi put povezao pitanja razvoja i zastite
zivotne sredine. Osim toga, rezultat predstavlja i potpisivanje i
usvajanje nekoliko vaznih dokumenata, medju kojima je Deklaracija
o zivotnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija,
Konvencija o promeni klime, Konvencija o bioloskoj raznovrsnosti,
Princip o upravljanju, zastiti i odrzivom razvoju svih tipova suma,
kao i akcioni plan odrzivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21.
Agenda 21
Jedan od kljucnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Zaneiru
je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na odrzivi
razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja - od
teme siromastva, zastite atmosfere, suma, vodenih resursa, preko
zdravstva, poljoprivrede, ekoloski zdravog upravljanja
biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet u odnosu na
druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izricito
priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao sto su zene, deca i
omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Od 1992. godine, pa
nadalje, Ujedinjenih nacije su pocele da sve vise racunaju na
ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne
prakse koja je iskljucivala sve aktere osim nacionalnih vlada i
nekoliko favorizovanih posmatrackih organizacija.
Lokal Agenda 21
Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o
ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela
naglasavala su njihovu kljucnu ulogu u konkretnoj primeni "odrzivosti"
na lokalnom nivou.
Iz ovoga je i proizasla preporuka data u 28. poglavlju - da
lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovnistvom u pogledu
osmisljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21.
Nazalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva
smernica o tome sta bi ovo trebalo da podrazumeva i sta konkretno
treba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo nekolicina pionira
prihvatila ovog posla.
Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal
Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obelezen je
lokalnim uslovima, ukljucujuci tu i javno mnjenje, geografske
uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po
svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donosenju odluka,
sto vazi i za politicke stavove, kao i za probleme resursa. Ipak,
od pocetka je bilo jasno da pored loklanih postoje i neki opsti
faktori koji moraju biti deo svakog pojedinacnog LA 21 procesa:
Lokal Agenda nije samo strategija zastite zivotne sredine. Plan
odrzivosti ukljucuje i resavanje socijalnih i ekonomskih pitanja.
Lokal Agenda ukljucuje celo drustvo ili u najmanju ruku najveci
moguci presek skupova, sa svim raspolozivim resursima. Oko Lokal
Agende mora se stvoriti konsenzus – zajednicki napori naspram
prevazidjenog modela suprotstavljenih interesa.
Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i
lokalnim priopritetima - otkrivanje pravih zelja i potreba ljudi.
Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna organizacija ni
drustvena struktura ne moze imati monopol na dobre ideje. Vazno je
naci nacine da se izmeri napredak, kako bismo znali da nasa
zalaganja imaju rezultate.
Ekologija ne mora biti u sukobu s ekonomijom
Jedna od predrasuda je da zastita covekove sredine dolazi u sukob
sa interesima privrednog razvoja - rasta drustvenog proizvoda,
zivotnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa
najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje
decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja
orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrosnje
prirodnih resursa dosao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni
troskovi" koje proizvodi zagadjivanje, iscrpljivanje resursa i
narusavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmasivati koristi koje
dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve
vise ulaze u zastitu okoline, stednju energije i drugih resursa i
u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim
podrucjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene
zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Odrzivi razvoj treba
poticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju
sprecavanje zagadjenja i rasipanje prirodnih bogatstava.
Od Stokholma do Johanesburga
Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o zivotnoj
sredini, odrzanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na
visikom, medjunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje nasoj
planeti prete od zagadjenja zivotne sredine na globalnom nivou.
Nesto ranije, krajem sezdesetih godina proslog veka, cula su se
prva upozorenja strucnjaka i razlicitih ekoloskih organizacija -
koje su pocele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom
nivou.
1982. godine u Najrobiju je odrzana druga po redu konferencija
Ujedinjenih nacija o zivotnoj sredini. Tada je upozoreno na
nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih
resursa i posledice koje ostavljaju na zivotnu sredinu.
1992. godine odrzana je Konferencija u Rio de Zaneiru, na kome je
po prvi put ukazano na povezanost razvoja i zastite zivotne
sredine.
Pet godina kasnije u Njujorku je odrzana Konferencija Rio + 5, na
kojoj je zakljuceno da je u zastiti nase planete postignut mali
napredak.
Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra u
Johanesburgu je odrzan Svetski samit o odrzivom razvoju (Rio +10).
Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednog
cilja-odrzivog razvoja Zemlje. Osmisljen kao najveci samit
Ujedinjenih nacija, na samitu je ucestvovalo vise od 60.000
delegata, aktivista ekoloskih organizacija, predstavnika velikih
svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.
Korisni linkovi:
UNESCO
Education for Sustainable Development
http://portal.unesco.org
World Summit on Sustainable Develpment
http://www.johannesburgsummit.org
